Ubistvo sa umisljajem

Smrt nastupi iznenada,onako kako grom iz vedra neba! Samo je prisao i moje se telo prosu po podu gde kamenje nekadasnje gradevine probivase njega postepeno i bolno. Stajao je nadamnom kao da je trijunfao time sto konacno bespomocno lezim pred njim! Secam se da se smejao,smejao se toliko glasno da sam ja pocela plakati ne od muke vec od ponosa koji mi kidao dusu u paramparcad! Djavo je dosao po svoje,djavo je bio njegov drug,djavo je voleo devojku nevinom ljubavlju koja bese zabranjena,a jedini nacin da je ima pored sebe bese njena smrt... Onda je on prestao sa smejanjem,odjednom njegovo lice dobi cudan oblik,bese uplasen. Pogledah na drugu stranu i videh kako neko stajase u mraku! Pridje do mene i pogleda me... Plakao je,videla sam to,laganim pokretima ustima promrmlja nesto,vec sam jedva disala i pogled mi se mutio tako da ne shvatih te reci! Onaj drugi je samo stajao,on je bio uplasen,on je konacno shvatio! Devojku koju ubise ne bese ljubav zabranjena no samo neko ko licise na nju! Ali,vec je bilo kasno! Krv moju prolivenu,upila je je zemlja gladna i mutnim pogledom,videh taj jad nad celom njegovim koji licise na more pred buru a oci njegove streljase ubicu tako hladnokrvno da mi poslednji dah bese ponovno rodjenje...